Боље да пропадне једно село него обичаји у њему. Посвећено Бескрајном албуму ...
...Архипелаг Белатукадруз
РУЗМАРИН
недеља, 14. мај 2017.
субота, 13. мај 2017.
ТАРТУФ / Александар Лукић
Александар Лукић
ТАРТУФ
Вађење тартуфа из земље: занат
поручен за песника неукалупљивог.
Незамислив свет: на дохват руке.
Духовни афродизијак - исповеда.
Природа добро нађубрена. Од себе.
Посао једнак политичкој завери. Изучен.
О рамену торбица за ту прилику шивена.
Гомољаче у торбицу. Земаљски дијаманту:
лов почиње у тунелу шуме. Срећна познанства.
Залеђе шуме, крије: велики мозак.
За јачање мушкости: делотворан.
На мах. Помама за женскињем.
Дивљи вепрови грокћу и пене из уста,
сапуницу за бријање, од тартуфа, током парења.
 |
| Хоризонт кумулуса, Врата Звижда |
А кад мину сласти, истом жестином рију
подземно злато што расте и дебља
у мрежи жилица листопадног дрвећа -
топола, храста, леске: пуна вршка.
Мој верни пас истуреном њушком као да је
у питању пушка на готовс, трчи шумом да
нањуши: окружење српско. Без превида.
Ја представљам окорелог дисидента:
надгледам докле смо стигли. Потпуно.
Бели па црни тартуф одмах за
насипом уз реку ископа кучка.
Откопај афродизијак, малена,
берба је почела. Торбица зева.
Торбица зева: плућно крило.
Тартуф сезонски: старца усправио.
Дисидент наш: волујска жила друштва.
Не гледа кроз прсте. Ах, ти тартуфи,
одавде убрани, на какав блуд већину наводе.
Законом уредити тартуфарска посла.
Кроз зубе цеде посланици иницијативу.
У глас, па још и на бис, траже нормативу.
Образи црвени: дечје дупенце.
На шта изађе прича о тартуфима.
= из необјављених рукописа српских песника
 |
| Трешње на Вратима Звижда |
уторак, 11. април 2017.
Slobodan Trkulja - "Hendrix gajde" LIVE
Објављено је 24.09.2015.
ZA NESTRPLJIVE - nejbolji deo je od 7:40 pa nadalje (tada na gajdama neverovtno inerpretira zvuk električne gitare)
недеља, 11. децембар 2016.
ИГУМАН САВАТИЈЕ / Белатукадруз
 |
| Фотогравија Бранке Веддер, новембар 2016. Брдо песка |
ИГУМАН САВАТИЈЕ
Постао сам воскар, правим свеће. Како лепо мирише тамијан који ми је поклонио Игуман, данас, када сам га посетио. Напољу хуји снежна стихија. Био сам до продавнице М. С.; јужна ноћна небеса натмурено - облачна; као да су најављивала смак света. Швајин јаблан се љуљао и својим врхом чисто небо као велика метла - градинара. Враћала ми се слика брегова и села Преко Пека - Бељевине - поглед у даљину испред капије Иве Косиног..
Моја је душа скривена као рана под дебелим завојима... Поразила ме је лаж. И ругоба.Помисао на девојку из Загреба ме повремено такне као врх стреле у груди...
Боже, хвала Ти на свему.
Пре свега, на тренуцима самозаборава, када осећам бескрајну снагу и увереност да могу да изразим оно што носим дубоко закопано у себи... Само времена, времена треба...
Упоредо како расте моја сигурност расте и мој понос...
Пријавите се на:
Постови (Atom)