У овој просторији (где чувамо добре књиге, још боље вино, и шљивовицу) налетео сам на једну од бележница, свезака из 2018. Тражећи шифру, коју сам заборавио, коју ми упорно траже Авети ГООГЛ(а). И прелиставајући ту свеску математичку (коцкастих страница), стигнем до краја и видим розе папирић на којем је њеним рукописом незграпним написано Volim te dragi, и igard et milav...
Оно прво разумем, али прекасно сам открио, вечерас (2. септембра 2023) ... Оно друго, покушао сам да дешифрујем и преведем.
То је, открива, Гоогл преводилац на хинду језику, који не знам.
Покушавам да преведем реч по реч - Стражар и хиљаде.
Не разумем.
Покушавам још једном.
Стражар и мешавина.
Не разумем, ко је стражар? Она мала поштарка из једног шведског градића, близу језера и града шведске краљице Урлике? Праунука једног бечко- мађарског грофа? Или сам то, пре, можда, ја? Она би пре могла бити мешавина, у правом смислу речи. (Баба из Гроцке, Српкиња. Деда по оцу ванбрачни син грофа и неке његове ...љубавнице? ) (Аустроугарски официр, командант једног градића српског 1916 -1918. Који се посрбио, помагао Србе, и узео српско име и презиме човека који га је посинио, а коме је спасио живот у тим несретним годинама окупације.) (Деда по мајци Хрват србофил - највероватније, криптојеврејин?; Солунац, наравно. - Мајка Хрватица...)
Волео бих да је жива, и да црта тамо, на обалама шведских језера у песку, прва слова којим почињу наша имена, у срцу прободеном стрелом. И да се смирила и помирила са чињеницом да је умакла из Србије од короне и сотоне, али не и од тога да ће кости оставити у туђини...
Збогом, стражару!
Збогом, мешавино!
Нема коментара:
Постави коментар