РЕЗИДЕНЦИЈА 3

                                             ИЗБОР

истакнутијих прилога, чланака, осврта, докумената, и др.

  НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

                 ___________________________________                             

(...)

Улак или гласник „Заветина“

Ових дана добио сам поруку пуну ентузијазма („ne bismo mi potcenjivali snagu entuzijazma u ovakvim vremena, bas zato sto su takva - to je JEDINA karta koja uspeva i to je zaista JEDINO sto na manjka! Pozdrav i hvala na savetu“). То је била реакција младих људи, издавача-ентузијаста, које иначе лично не познајем, на оно што сам записао на једној од друшттвених мрежа („Поздрав из "Заветина" : Надам се да знате у шта се упуштате!У сваком случају, ентузијазам је добар и леп, али без пара и солидног капитала не може се направити ништа важније, поготову у оваквим временима, и у земљама сличним нашој“.)
Заиста, шта се данас у издаваштву може учинити без солидног капитала?
Хајде, убедите ме ви, који заиста верујете да се може и без пара бити издавач у правом смислу речи. Убедите ме, и бићу вам захвалан до краја свога живота.
Ја сам у том послу, ево, пуних 31. годину! На извору, рекло би се.
Почео сам као издавач 1983. године уз скромну породичну уштеђевину. Објавио сам преко 200 наслова књига, часописа, зборника, и суочио се са оним са чиме се у своје време суочила и амбициона жена Достојевског, у претпрошлом веку. Шта се у функционисању издаваштва изменило, и у свету, и код нас, у односу на последње деценије претпрошлог, 19. века?
Бити независтан издавач, какав је био архитекта Машић, није значило бити сасвим независтан, али је импоновало што су читаоци и купци веровали да је Господин Машић „независтан“. Независтан издавач је, у ствари, код нас, био, у правом смислу речи – Бора Станковић, када је о свом трошку штампао прво издање „Нечисте крви“, али не, на жалост, и покојни Илија Мољковић. Покушао је да буде независтан издавач и Г- дин М.Ј. Вишњић, али његове главне књиге су изашле код тзв. официјелних, тј. монополских издавача („Просвета“, „БИГЗ“), и СКЗ – али у каквом је стању данас – СКЗ? Колико помаже држава СКЗ?
Али шта би било да држава одреши кесе и почне да помаже СКЗ? Зар не би, и у тој националној установи, после само две-три године, избило на видело оно – српска посла? Они који тамо „управљају“, који су се тамо затекли, у ово тужно доба транзиције, нису тамо случајно. То су „остаци“ „измећара власти“ – оне комунистичке, неокумунистичке, оних што су увек били у близини власти, увек у праву, увек мајстори за мимикрију, социјалну и сваку другу...
Имамо ли ми, приватног или државног, дефинисаног националног издавача, коме се може веровати и чије ће се књиге, па макар и 5-6 наслова, излазило, годишње, чекати са нестрпљењем?... Имамо ли ми поузданог и независног издавача? Или смо окружени чудовиштима транзиције, поститоизма? Какве ту ентузијазам, несумњив талентат, или осведочена снага писца, може имати шансе? Чак и теоријске?
_______________________
"Заветине" су последњих двадесетак година, додељивале две књижевне награде: "Дрво живота", "Амблем тајног писма света".
Те награде нису додељиване сваке године, већ онда када је било књига вредних награда. И дела вредних да се на њих скрене пажња читалаца. Организујући књижевне конкурсе, за нове књиге,  "Заветине" су, минулих година, у  више наврата, откриле читаво јато нових писаца. Међутим, "Заветине" нису имале новчаних средстава да штампају те рукописе, као књиге на папиру. Иста се ствар догодила и са часописима "Заветина", који су се у међувремену, угасили, престали да излазе... У оваквој, данашњој и полуписменој Србији, треба ли да убеђујем ма кога у ту околност, није довољно само покретати електронске часописе, или публиковати електронске књиге, већ је нужно штампати књиге и часописе и на папиру, пре свега и због оних, који живе на периферији и друштвеног и културног живота... Међутим - коме у ствари држава, тј. партије на власти додељују новчану помоћ за издавање књига и часописа? "Измећарима власти"... И то ће, кроз само пет година, ако се тако настави, направити најчудовишнију културно-издавачку пустош, праву колонију на Балкану...
___________________________________
Публиковано пре седам година, 2012.Извор: ЛеЗ 0003527