Претражи овај блог

субота, 13. мај 2017.

ТАРТУФ / Александар Лукић

Александар Лукић

ТАРТУФ

Вађење тартуфа из земље: занат
поручен за песника неукалупљивог.

Незамислив свет: на дохват руке.
Духовни афродизијак - исповеда.

Природа добро нађубрена. Од себе.
Посао једнак политичкој завери. Изучен.

О рамену торбица за ту прилику шивена.
Гомољаче у торбицу. Земаљски дијаманту:
лов почиње у тунелу шуме. Срећна познанства.

Залеђе шуме, крије: велики мозак.
За јачање мушкости: делотворан.
На мах. Помама за женскињем.

Дивљи вепрови грокћу и пене из уста,
сапуницу за бријање, од тартуфа, током парења.

Хоризонт кумулуса, Врата Звижда


А кад мину сласти, истом жестином рију
подземно злато што расте и дебља
у мрежи жилица листопадног дрвећа -
топола, храста, леске: пуна вршка.

Мој верни пас истуреном њушком као да је
у питању пушка на готовс, трчи шумом да
нањуши: окружење српско. Без превида.

Ја представљам окорелог дисидента:
надгледам докле смо стигли. Потпуно.

Бели па црни тартуф одмах за
насипом уз реку ископа кучка.

Откопај афродизијак, малена,
берба је почела. Торбица зева.

Торбица зева: плућно крило.
Тартуф сезонски: старца усправио.



Дисидент наш: волујска жила друштва.
Не гледа кроз прсте. Ах, ти тартуфи,
одавде убрани, на какав блуд већину наводе.

Законом уредити тартуфарска посла.
Кроз зубе цеде посланици иницијативу.
У глас, па још и на бис, траже нормативу.

Образи црвени: дечје дупенце.
На шта изађе прича о тартуфима.

    = из необјављених рукописа српских песника

Трешње на Вратима Звижда




Нема коментара: