...Архипелаг Белатукадруз

...Архипелаг Белатукадруз
мистерија култа

Претражи овај блог

понедељак, 26. мај 2008.

Iz rukopisa knjige LEX SPECIALIS (00'2)






DALEKA PRIČA O BLIZINAMA




Iz daleke daljine srela su se dva čoveka.
- Dobar dan daleki čoveče - rekao je jedan od njih.
- Zašto sam ja daleki čovek - upitao je drugi čovek jer nije znao zbog čega je njemu dobar dan.
- Rekao sam ti dobar dan - ponovio je prvi čovek i čekao.
- Šta čekaš - upitao je drugi.
- Čekam da postaneš čovek - rekao je.
Bilo je to iz dalekih daljina, davnih davnina.
Dva čoveka slična današnjim ljudima, umorna od daljina i zbog bliskih blizina dobrih dana, u istom trenu, slušali su vetar koji je duvao na svoju stranu i donosio pozdrave iz dalekog sveta.
U Dalekoj Daljini nalazi se Daleki Svet. U Dalekom Svetu ljudi se pozdravljaju Dobrim Dalekim Danom. Jedan od njih, dovde vetrovit, reče:
Ja sam vreme
Ja sam seme koje treba posejati
Ja sam zemlja po kojoj hodiš i biću plod koji se u nedrima nosi
Ja sam tvoja Blizina iz Dalekih daljina ispod Sutrašnjeg dana
- Znači, ja sam čovek - reče drugi čovek.
Ja sam daleki čovek sa dobijenim dobrim danom. Šta da radim sa dobrim danom - upitao se Daleki Čovek i pogledao negde gde se moglo gledati.
Tamo gde gledaš vidiš šta vidiš ! Uvek tako u dobrom danu sa dobrim danom iz daleke daljine sa visoke visine međ duboke uvaline stropoštava se laka sunčana zraka i ploveći niz reku, odnoseći dobar dan u dobro veče i pre dobrog jutra završila se priča od koje je nastala blizina.


Tatjana Cvejin

Нема коментара: