GOOGL ме подсећа на хиљаде слика повремено...
Неке сам снимио ја,
неке моји синови,
неке Ти.
Ово је на језеру Сврака?
Претпостављам јесен 2017. Новембар.
Заволео сам ту румен на коју су налегли облаци северног неба
као све ређа сећања на моје дечаштво, живот, амбиције;
будио сам се као некад, као гимназијалац у дому тетка Н.
у једној варошици североисточне Србије, и уживао у изласку сунца
у дубинама небеског мора, плаветним безданима,
које је Суце што излази преплављивало...
Данас је уторак, а не четвртак. Иза препорука ГООГЛ-а стоји
компјутер који покушава да преузме улогу Бога,
неће моћи! Свет без Бога, свет машине
је наказан.
Потонуће глупо једне ноћи, као и Хипербореја...
Сећам ли се овог дана. Да, 2. новембар 2017.
Сетите се 2017. Упоран је Гооглов аутоматик.
Али ја идем даље, напред, тј. у чисто злато октобра 2018.
Јер ми је важна Светлост.
Сведенберг.
Чудо језера. Ти.
Јер пролазимо испод Дуге, у другу земљу, невероватну.
У ауту који нас је довезао на домак Северног пола.
У ауту који нас је пребацио иза свега, света...
На отпад.... Вечности...
