Према писању дневног листа Данас:
_ _ _ _ _ _ _ _ _
Исти, исто:
Кучевачке и Голубачке пећине крију двадесетовековне митове
и мистерије
Голубац - Златна кочија од чистог злата баснословне вредности голица и после
двадесет векова пажњу становника голубачког и кучевачког краја где је наводно нестала
у првом веку наше ере, а била је намењена непознатој египатској краљици. У несталој
златној кочији налазила су се од злата изливена два овна, каже овдашња легенда.
Римским кочијашима је планински пут којим су ишли био непознат, застали
су да се одморе у једној од многобројних пећина код Раденке и Брњице. Од тог тренутка
им се губи сваки траг. У једној од тих пећини су, како кажу староседеоци, људи касније
мистериозно нестајали. Онај ко би ушао у пећину да би је истражио и проверио није
ли у њој заиста скривен златан ован римских легионара, никад се више није вратио
свом станишту. Златна кочија је из Рима стигла у Виминацијум (данашњи Костолац)
а римски цар је планирао да уз пратњу малог броја војника преко Лепенског вира настави
пут ка Египту где је требало да буде поклоњен некој египатској принцези.
- Нико још не зна шта крију ове пећине, каже Петар Анђелковић из
Кучева и додаје:
- И не само оне, јер овде има двадесетак мистичних пећинских улаза.
Ловци који су одлазили у лов видели су улаз толико велики да и коњ у њега може да
уђе. Али, нико се још није усудио да истражи унутрашњост ове пећине, ко зна шта
би све открио, а можда би и легенда о сакривеној златној римској кочији коначно
постала јаснија.
Шумске виле
У овом мистичном крају наслоњеном на Хомољске планине појављивале
су се, каже прича из старих времена, и шумске виле. Кучевачки сликар Петар Анђелковић
их није видео, али се као дечак наслушао бројних прича о вилама и вилењацима које
је уградио у његовим сликама и предметима које израђује.
Човек
са роговима
Анђелковић прича приповетку коју је давно чуо, а ради се о томе да
је једном приликом нека жена возила запрежна кола и држала вранца за узде, а заова
седела до ње. Почела је нагло да се окреће јер је крај пута угледала човека с роговима
и брадом. Ухватио се за шараге запрежних кола и оне су га вукле све док се није
појавило прво јаче сеоско осветлење. Кад је светлост обасјала запрегу човек с роговима
се откачио од запреге а коњ умирио иако је галопирао скоро два километра.
Дневни лист Данас
_ _ _ _ _ _
Према писању „Телеграфа“
Златна кочија и
више сандука злата и драгог камења закопана је тако што је над њом направљено
вештачко брдо од земље. Тајна
златне кочије и места на коме је закопана остало је неоткривено до данас. По благо
се нико никада није вратио.
=
извор: Телеграф
_ _ _ _ _ _ _ _ _
Исти, исто:
ОТКРИВАМО, ГДЕ ЈЕ ОТИШЛО ТИТОВО БЛАГО
