Из "Писама из Елеузине и Хипербореје" | Боље да пропадне једно село него обичаји у њему. Посвећено Бескрајном албуму ...
...Архипелаг Белатукадруз
РУЗМАРИН
недеља, 14. мај 2017.
Religija u književnosti - Dostojevski II
Објављено је 05.11.2013.
Dragan Stojanović i Nebojša Dugalić
Vladeta Jerotic-Sta covek krije-Pravni fakultet,Beograd,Srbija. 06.02.2015
Објављено је 08.03.2015.
Vladeta Jerotic-Sta covek krije-Pravni fakultet,Beograd,Srbija. 06.02.2015
..uz izvinjenje zbog tehnickih smetnji u zvuku...koje nisu bile do mene vec do tehnike organizatora predavanja...(,,siri dobrotu,znanje i lepotu...siri ljubav....i ne misli na novac,nije najvazniji kao sto pokusavaju da te ubede,ne veruj laznim vec istinskim vrednostima..pozdrav.)
..uz izvinjenje zbog tehnickih smetnji u zvuku...koje nisu bile do mene vec do tehnike organizatora predavanja...(,,siri dobrotu,znanje i lepotu...siri ljubav....i ne misli na novac,nije najvazniji kao sto pokusavaju da te ubede,ne veruj laznim vec istinskim vrednostima..pozdrav.)
Ranovac Karaula 2013 (Сабор код Карауле 5.8.2013.)
Објављено је 31.07.2015.
17.8.1917. год по старом календару Бугарске комиџије су из среског затвора ноћу извеле 57 цивила, жене, деца и стараца (док у гласилу СПЦ помиње се цифра од преко 80 цивила).
Сетимо се Бугари су дошли боси и голи,а за кратко време обукли су се у најбоља одела. Поднадули се од дебелине и од објести побеснели. Хапсили су народ, мучили, били за ситнице. Срески затвор је био претесан, тако да је требало направити места за нове мученике. Под изговором да их воде у заробљеништво у Видин и Варну повели су их ноћу путем ка Рановачкој коси. У потпуном мраку напред је ишао стражар са карабитском лампом по блатњавом путу. На поменутом месту, пропланку оивиченом храстовом шумом поседали су да се одморе. Тада је грунуо плотун и затвореници су побивени. Ко је показивао знаке живота био је докусурен бајонетом. Крволоци су ископали шанац и на брзину побацали побивене у њега. Овлаш их покрили земљом. Касније је рањени старац Маленовић из Табановца који је преживео тај масакр причао о истом. Ту је било затвореника из Петровца, Забрђа, Каменова, Крвија, Табановца, Добрња, Дубнице и других среских и околних места.
На потесу Караула у Рановцу на раскрсници путева одржава се већ традиционално – трећи пут за редом манифестација „САБОР КОД КАРАУЛЕ“ (6.8.2015.) у знак сећања на наше погинуле, прогнане и стрељане претке са ових простора, са циљем зближавања људи из дијаспоре са матицом и одржавања сећања и помена на жртве.
Уобичајено је да најпре одржимо помен са свештенством, а затим културно уметнички програм, после кога је народно дружење кроз песму и игру.
Сетимо се Бугари су дошли боси и голи,а за кратко време обукли су се у најбоља одела. Поднадули се од дебелине и од објести побеснели. Хапсили су народ, мучили, били за ситнице. Срески затвор је био претесан, тако да је требало направити места за нове мученике. Под изговором да их воде у заробљеништво у Видин и Варну повели су их ноћу путем ка Рановачкој коси. У потпуном мраку напред је ишао стражар са карабитском лампом по блатњавом путу. На поменутом месту, пропланку оивиченом храстовом шумом поседали су да се одморе. Тада је грунуо плотун и затвореници су побивени. Ко је показивао знаке живота био је докусурен бајонетом. Крволоци су ископали шанац и на брзину побацали побивене у њега. Овлаш их покрили земљом. Касније је рањени старац Маленовић из Табановца који је преживео тај масакр причао о истом. Ту је било затвореника из Петровца, Забрђа, Каменова, Крвија, Табановца, Добрња, Дубнице и других среских и околних места.
На потесу Караула у Рановцу на раскрсници путева одржава се већ традиционално – трећи пут за редом манифестација „САБОР КОД КАРАУЛЕ“ (6.8.2015.) у знак сећања на наше погинуле, прогнане и стрељане претке са ових простора, са циљем зближавања људи из дијаспоре са матицом и одржавања сећања и помена на жртве.
Уобичајено је да најпре одржимо помен са свештенством, а затим културно уметнички програм, после кога је народно дружење кроз песму и игру.
субота, 13. мај 2017.
ТАРТУФ / Александар Лукић
Александар Лукић
ТАРТУФ
Вађење тартуфа из земље: занат
поручен за песника неукалупљивог.
Незамислив свет: на дохват руке.
Духовни афродизијак - исповеда.
Природа добро нађубрена. Од себе.
Посао једнак политичкој завери. Изучен.
О рамену торбица за ту прилику шивена.
Гомољаче у торбицу. Земаљски дијаманту:
лов почиње у тунелу шуме. Срећна познанства.
Залеђе шуме, крије: велики мозак.
За јачање мушкости: делотворан.
На мах. Помама за женскињем.
Дивљи вепрови грокћу и пене из уста,
сапуницу за бријање, од тартуфа, током парења.
 |
| Хоризонт кумулуса, Врата Звижда |
А кад мину сласти, истом жестином рију
подземно злато што расте и дебља
у мрежи жилица листопадног дрвећа -
топола, храста, леске: пуна вршка.
Мој верни пас истуреном њушком као да је
у питању пушка на готовс, трчи шумом да
нањуши: окружење српско. Без превида.
Ја представљам окорелог дисидента:
надгледам докле смо стигли. Потпуно.
Бели па црни тартуф одмах за
насипом уз реку ископа кучка.
Откопај афродизијак, малена,
берба је почела. Торбица зева.
Торбица зева: плућно крило.
Тартуф сезонски: старца усправио.
Дисидент наш: волујска жила друштва.
Не гледа кроз прсте. Ах, ти тартуфи,
одавде убрани, на какав блуд већину наводе.
Законом уредити тартуфарска посла.
Кроз зубе цеде посланици иницијативу.
У глас, па још и на бис, траже нормативу.
Образи црвени: дечје дупенце.
На шта изађе прича о тартуфима.
= из необјављених рукописа српских песника
 |
| Трешње на Вратима Звижда |
Пријавите се на:
Постови (Atom)