“Novosti” u poseti rodnom selu Živojina Mišića: Malo selo ponosno na velikog vojvodu

 Selo Struganik, podno Maljena, u opštini mioničkoj,
postalo je širom sveta slavno po vojvodi Živojinu Mišiću, briljantnom
strategu, kreatoru taktike Kolubarske bitke, velike pobede srpske vojske
nad austrougarskom armadom u Prvom svetskom ratu. Živojin, najmlađe,
trinaesto dete Radovana i Anđelije, miljenik roditelja jer je bio
najmanji u porodici, stasao je u vojskovođu koji je doprineo tome da
mala srpska kraljevina na kolena baci moćnu žuto-crnu carevinu.

Miodrag Mišić ispred vojvodine rodne kuće
Danas u malom Struganiku ima 12 kuća Mišića. Prezime
su, kaže predanje, dobili po Miši Kaljeviću, koji se davno prvi doselio
iz Crne Gore, iz sela Tepci, pod Durmitorom. Do rodne kuće vojvode
Živojina Mišića, koja je i muzej, vodi jedva prohodan seoski put, pun
rupa, kao da je bio na nišanu austrougarske artiljerije. Na vratima
katanac. Na kapiji telefon Turističke organizacije Mionica, da namernici
pozovu kustosa, da dođe iz varošice. O muzeju se, doskora, starao
Miodrag Mišić, najbliži vojvodin potomak u Struganiku.

-
Nikola, najstariji brat Živojinov, bio je moj čukundeda - objašnjava
Miodrag. - Ima nas Mišića u Beogradu, Kragujevcu. Kažu, ima ih i u Nišu.
Ali, nisu nam svi familija, već samo oni koji slave Tomindan, čija se
ikona nalazi i u vojvodinoj rodnoj kući.

Nebrojeno
puta Miodrag je posetiocima muzeja nadahnuto pričao kako je Živojin
učestvovao u svim srpskim ratovima od 1876. do 1918. godine. Triput bio
penzionisan, pa vraćan u vojnu službu, kad je to otadžbini trebalo.
Komandovao je Prvom armijom u Kolubarskoj bici i prilikom proboja
Solunskog fronta. Predavao strategiju na vojnoj akademiji. Bio načelnik
Vrhovne komande. Imao sijaset srpskih i stranih odličja.

-
Niko u familiji, posle Živojina, nije odabrao profesionalni vojnički
poziv - kaže Miodrag. - Eto, moj unuk, ćerkin sin Bogdan, upravo
dobrovoljno služi vojsku u Valjevu, baš u kasarni koja nosi ime njegovog
slavnog pretka - „Vojvoda Živojin Mišić“, kojim se ponose Struganik,
Mionica, cela Srbija.

U
Struganiku, u vojvodinoj familiji imaju samo jednog Živojina Mišića.
Sedamnaestogodišnjak, učenik trećeg razreda Tehničke škole u Valjevu,
koji živi nedaleko od rodne kuće slavnog vojvode, ime je dobio po želji
oca, Miroslava Mišića.
- Rešio sam da sin ponese ime našeg znamenitog
pretka - kaže Miroslav. - Nisam o tome nikome pričao, a kad se sin
rodio, kum je na papiru napisao pet imena. Na prvom mestu bilo je -
Živojin!

A Živojin, koji nosi ime čuvenog vojskovođe, svakog dana iz Struganika putuje 35 kilometara u školu u
Valjevo. Nije mu teško, kad se vrati, da roditeljima pomaže u svim poslovima na imanju - ore, kupi seno, vozi traktor...

-
Dok sam išao u Struganik u školu, često mi je učiteljica govorila da
učim, da ne bih obrukao vojvodu - kaže uz osmeh Živojin. - To su mi
kasnije pričali i nastavnici u mioničkoj školi. Sad isto mi kažu i
profesori u Tehničkoj školi u Valjevu. Učim, trudim se da ga ne obrukam.
Pojedini drugovi zovu me „vojvoda“. Ime ne bih menjao ni za šta na
svetu.

Često, veli Živojin, ode do rodne kuće svog slavnog imenjaka. Da se podseti čije ime nosi. Vojvodina kuća
pod zaštitom je države, kao primer narodnog graditeljstva prve polovine
19. veka. Muzejska postavka sadrži njegove brojne lične predmete -
sablju, durbin, ordenje. U dvorištu su vajat, magaza, mlekar...

Most u Mionici na kojem je vojvoda Mišić zaustavio zbeg
- Ponosan sam što je moj unuk nasledio ime takvog junaka - kaže Slobodan Mišić. - On je naša dika, siguran sam da će imenom i prezimenom uzdignute glave ići kroz život. A kakav je čovek
bio vojvoda, svedoči i događaj kad je u Mionici sprečio bežaniju srpske
vojske...

„Vojnici! Deco! Stanite!
Uspravite se! Okrenite lice neprijatelju!“ Tim rečima Živojin Mišić
zaustavio je na mostu preko reke Ribnice u Mionici rasulo Prve srpske
armije, na čije je čelo bio postavljen umesto ranjenog i bolesnog
komandanta Petra Bojovića. Panični zbeg vojske i naroda u trenu je
pretvorio u organizovano odstupanje, da bi samo dve nedelje kasnije u
Kolubarskoj bici briljantnom taktikom pobedio neuporedivo jaču
austrougarsku vojsku i dobio čin vojvode.

PRIZNAT OD VELIKIH SILA

-ŽIVOJIN
Mišić je priznat od velikih sila kao jedan od najvećih vojnih stratega
20. veka - kaže Miodrag Mišić. - Njegova taktika, primenjena u
Kolubarskoj bici, i danas se izučava na čuvenim vojnim akademijama širom
sveta. A kad sam u gimnaziji učio istoriju, Prvi svetski rat bio je tek
pomenut, o Živojinu i ostalim srpskim vojvodama nije bilo ni pomena.
Verovatno zato jer je Josip Broz, u Kolubarskoj bici, bio kaplar
austougarske vojske. Ali, o Živojinu mnogo sam saznao od roditelja i
starijih Mišića, pa i to da je zahvaljujući njemu Mionica ukazom kralja
proglašena za varošicu...

ĆERKE I SINOVI
Živojin je bio oženjen Lujzom iz Beča, čiji
roditelji nisu bili oduševljeni zetom. Imali su tri ćerke (Eleonoru,
Olgu i Anđeliju) i tri sina, koji nisu imali potomke. Radovan i
Aleksandar učestvovali su kao oficiri u Prvom svetskom ratu, a najmlađi
Vojislav je u to vreme bio maloletan.

-Zadesila ih je kasnije tragična sudbina. Najstariji Radovan je zarobljen u
Drugom svetskom ratu i deportovan u logor u Nemačkoj, gde je umro 1943.
godine. Aleksandar, pripadnik Ravnogorskog pokreta, u Struganiku se
lažno predstavio kao Draža Mihailović, da bi ga spasao od Nemaca, te je
sa prijateljem, Slovencem Ivanom Freglom, uhapšen i novembra 1941.
godine streljan u Valjevu. Najmlađi Vojislav otišao je u partizane, ali
je za vreme Informbiroa bio na Golom otoku. Umro je 1974. godine u
Beogradu - priča Miodrag Mišić.

“Novosti” u poseti rodnom selu Živojina Mišića: Malo selo ponosno na velikog vojvodu | Reportaže | Novosti.rs