Наталијин креденац је био жут,као зреле бундеве - део мираза, намештаја који је донела у младожењин дом. Свој нови дом.Тај креденац* ју је надживео,као и муж, наш отац Михајло. Као и један зелени сточић...
Реч креденац потиче од италијанске речи „credenca“ што би у преводу значило „веруј“. Термин се у средњем веку користио за намештај на коме је постављена храна коју би пробале слуге пре послужења владарима и гостима. Стотинама година касније започела је производња и масовно коришћење креденца. Сваки креденац је имао три обавезна дела: доњи затворени део за теже посуђе као што су тањири, чорбалуци и шерпе, горњи застакљени део за кристал, порцулан и флаше са пићем, док су се у средини налазиле мале фијоке за есцајг. Горњи и доњи део креденца је раздвајала својеврсна радна плоча која је домаћици користила за одлагање ствари које би требало да буду увек на дохват руке. Овај комад намештаја је врхунац своје популарности достигао средином 20-тих година прошлог века. Након Другог светског рата је потпуно нестао. Заменили су га практичнији висећи и уградни кухињски елементи, витрине и регали...
(из једне рекламе)
Нема коментара:
Постави коментар