Претражи овај блог

субота, 4. април 2015.

Где су златне кочије

Према писању дневног листа Данас:



Кучевачке и Голубачке пећине крију двадесетовековне митове и мистерије


Голубац - Златна кочија од чистог злата баснословне вредности голица и после двадесет векова пажњу становника голубачког и кучевачког краја где је наводно нестала у првом веку наше ере, а била је намењена непознатој египатској краљици. У несталој златној кочији налазила су се од злата изливена два овна, каже овдашња легенда.
Римским кочијашима је планински пут којим су ишли био непознат, застали су да се одморе у једној од многобројних пећина код Раденке и Брњице. Од тог тренутка им се губи сваки траг. У једној од тих пећини су, како кажу староседеоци, људи касније мистериозно нестајали. Онај ко би ушао у пећину да би је истражио и проверио није ли у њој заиста скривен златан ован римских легионара, никад се више није вратио свом станишту. Златна кочија је из Рима стигла у Виминацијум (данашњи Костолац) а римски цар је планирао да уз пратњу малог броја војника преко Лепенског вира настави пут ка Египту где је требало да буде поклоњен некој египатској принцези.
- Нико још не зна шта крију ове пећине, каже Петар Анђелковић из Кучева и додаје:
- И не само оне, јер овде има двадесетак мистичних пећинских улаза. Ловци који су одлазили у лов видели су улаз толико велики да и коњ у њега може да уђе. Али, нико се још није усудио да истражи унутрашњост ове пећине, ко зна шта би све открио, а можда би и легенда о сакривеној златној римској кочији коначно постала јаснија.
Шумске виле
У овом мистичном крају наслоњеном на Хомољске планине појављивале су се, каже прича из старих времена, и шумске виле. Кучевачки сликар Петар Анђелковић их није видео, али се као дечак наслушао бројних прича о вилама и вилењацима које је уградио у његовим сликама и предметима које израђује.
Човек са роговима
Анђелковић прича приповетку коју је давно чуо, а ради се о томе да је једном приликом нека жена возила запрежна кола и држала вранца за узде, а заова седела до ње. Почела је нагло да се окреће јер је крај пута угледала човека с роговима и брадом. Ухватио се за шараге запрежних кола и оне су га вукле све док се није појавило прво јаче сеоско осветлење. Кад је светлост обасјала запрегу човек с роговима се откачио од запреге а коњ умирио иако је галопирао скоро два километра.
    Дневни лист Данас  
_ _ _ _ _ _ 



Према писању „Телеграфа“
Златна кочија и више сандука злата и драгог камења закопана је тако што је над њом направљено вештачко брдо од земље. Тајна златне кочије и места на коме је закопана остало је неоткривено до данас. По благо се нико никада није вратио.
     = извор: Телеграф  

_ _ _ _ _ _ _ _ _
 
    Исти, исто:

ОТКРИВАМО, ГДЕ ЈЕ ОТИШЛО ТИТОВО БЛАГО   


Опет то исто, или шта штампа штампа?

У добром делу Србије постоји легенда о закопаној златној кочији баснословне вредности. По једнима кочија је закопана у I веку и била је намењена некој египатској краљици; по другима је то турска кочија повезена из Београда која никада није напустила Србију. У Тимочкој крајини у току је лов на кочију од сувога злата из посебне легенде.


У току најезде Хуна у V веку, порушена је Галеријева царска палата Феликс Ромулијана код Зајечара. Бежећи пред хордом римска царица која се затекла у Ромулијани повезла је са собом јединствено благо – златну кочију. После само пар десетина пређених километара, људи из њене свите и гарде која ју је чувала, схватили су да их кочија превише успорава и да су у опасности да их непријатељ сустигне. Легенда помиње и да се сломио један од точкова кочије. Решили су да се ослободе и кочије и другог блага које су са собом носили да би могли бежати брже, а да се касније, када то прилике дозволе, врате по закопано благо.

Златна кочија и више сандука злата и драгог камења закопана је тако што је над њом направљено вештачко брдо од земље. Тајна златне кочије и места на коме је закопана остало је неоткривено до данас. По благо се нико никада није вратио.

Вековима се ова прича препричава по селима у долини Белог Тимока. Помињу се две могуће локације, два вештачка брда, под којима је могуће да се крије златна кочија

 Илустрација
У сред села Врбица, десно од садашњег магистралног пута Зајечар – Ниш, налази се брдо Лм, које доминира селом. Јагма за златном кочијом почела је пре неколико година, када је непознати човек купио плац на брду и ту сазидао кућу. О њему мештани не желе да говоре. Спомињу га као неког „Швајцарца“ и листом изјављују да не знају ко је он. Елем, „Швајцарац“ је на Лму сазидао кућу, оградио плац бодљикавом жицом и – нестао без трага.

Довитљиви мештани схватили су шта „Швајцарац“ тражи, али и да то није нашао, па су и они кренули у акцију. Покуповали су све плацеве у околини брда, на њима засадили баште и кукуруз. И обавезни пластеник.

Управо ти пластеници служе им као камуфлажа за копање канала дубоко у утробу брда.

 итд.


Легенда која је подигла Тимочку крајину на ноге: Лов на кочију од сувог злата | Репортаже | Novosti.rs

Легенда о закопаној златној кочији баснословне вредности



ТИМОЧКИ КОПАЧИ ЗЛАТА: Да ли сте чули за златну кочију баснословне вредности?  (ФОТО)
У добром делу Србије постоји легенда о закопаној златној кочији баснословне вредности. По једнима кочија је закопана у I веку и била је намењена некој египатској краљици; по другима је то турска кочија повезена из Београда која никада није напустила Србију. У Тимочкој крајини у току је лов на кочију од сувога злата из посебне легенде.



У току најезде Хуна у V веку, порушена је Галеријева царска палата Феликс Ромулијана код Зајечара. Бежећи пред хордом римска царица која се затекла у Ромулијани повезла је са собом јединствено благо – златну кочију. После само пар десетина пређених километара, људи из њене свите и гарде која ју је чувала, схватили су да их кочија превише успорава и да су у опасности да их непријатељ сустигне. Легенда помиње и да се сломио један од точкова кочије. Решили су да се ослободе и кочије и другог блага које су са собом носили да би могли бежати брже, а да се касније, када то прилике дозволе, врате по закопано благо.
Златна кочија и више сандука злата и драгог камења закопана је тако што је над њом направљено вештачко брдо од земље. Тајна златне кочије и места на коме је закопана остало је неоткривено до данас. По благо се нико никада није вратио. Вековима се ова прича препричава по селима у долини Белог Тимока. Помињу се две могуће локације, два вештачка брда, под којима је могуће да се крије златна кочија. Једно брдо је у атару села Грлиште. Друго су посетили наши репортери.

У сред села Врбица, десно од садашњег магистралног пута Зајечар – Ниш, налази се брдо Лъм (чита се: лм), које доминира селом. Јагма за златном кочијом почела је пре неколико година, када је непознати човек купио плац на брду и ту сазидао кућу. О њему мештани не желе да говоре. Спомињу га као неког „Швајцарца“ и листом изјављују да не знају ко је он. Елем, „Швајцарац“ је на Лъму сазидао кућу, оградио плац бодљикавом жицом и – нестао без трага.



Довитљиви мештани схватили су шта „Швајцарац“ тражи, али и да то није нашао, па су и они кренули у акцију. Покуповали су све плачеве у околини брда, на њима засадили баште и кукуруз. И обавезни пластеник.

Управо ти пластеници служе им као камуфлажа за копање канала дубоко у утробу брда.

Тоне земље су избачене из брда Лъм у потрази за златном кочијом.

А да ли су је нашли?

Е, о томе нису желели да причају.

(Д.Митић)