17.8.1917. год по старом календару Бугарске комиџије су из среског затвора ноћу извеле 57 цивила, жене, деца и стараца (док у гласилу СПЦ помиње се цифра од преко 80 цивила).
Сетимо се Бугари су дошли боси и голи,а за кратко време обукли су се у најбоља одела. Поднадули се од дебелине и од објести побеснели. Хапсили су народ, мучили, били за ситнице. Срески затвор је био претесан, тако да је требало направити места за нове мученике. Под изговором да их воде у заробљеништво у Видин и Варну повели су их ноћу путем ка Рановачкој коси. У потпуном мраку напред је ишао стражар са карабитском лампом по блатњавом путу. На поменутом месту, пропланку оивиченом храстовом шумом поседали су да се одморе. Тада је грунуо плотун и затвореници су побивени. Ко је показивао знаке живота био је докусурен бајонетом. Крволоци су ископали шанац и на брзину побацали побивене у њега. Овлаш их покрили земљом. Касније је рањени старац Маленовић из Табановца који је преживео тај масакр причао о истом. Ту је било затвореника из Петровца, Забрђа, Каменова, Крвија, Табановца, Добрња, Дубнице и других среских и околних места.
На потесу Караула у Рановцу на раскрсници путева одржава се већ традиционално – трећи пут за редом манифестација „САБОР КОД КАРАУЛЕ“ (6.8.2015.) у знак сећања на наше погинуле, прогнане и стрељане претке са ових простора, са циљем зближавања људи из дијаспоре са матицом и одржавања сећања и помена на жртве.
Уобичајено је да најпре одржимо помен са свештенством, а затим културно уметнички програм, после кога је народно дружење кроз песму и игру.